Етногенеза Јужних Словена
Татомир П. Вукановић
ПРЕДГОВОР
Етногенеза Јужних Словена, коју дајемо у овој. студији, произашла је као плод наших дугогодишњих повремених истраживања и проучавања овог проблема (1936—1974. год.). Ми смо сасвим свесни тога, да је проблем етногенезе Јужних Словена, веома сложен и компликован, а с гледишта друштвених наукај нарочито историје, особито осетљив. Ми сматрамо да је за братство и јединство појединих народа, одособитог значаја и улога континуитета у култури и етногенези неког другог народа. Њих етнотенеза зближава, а не разједињава их. За етногенезу Јужних Словена, има обиље историјских података, који јасно говоре о етничком пореклу Јужних Словена и континуитету древне културе Балканског полуострва у култури јужнословенских народа. Ту се с једне стране види континуитет и етногенеза старих етничких скупина, племена и народа у јужнословенском етносу, а с друге стране запажају се особито бројни утицаји хришћанства и ислама у континуитету културе и етногенези Јужних Словена. А као доминатна појава, виде се појединачне народне и међусобне улоге јужнословенских народа у њиховој етногенези и континуитету културних тековина.
Процеси етногенезе Јужних Словена, од старине, били су општег и регионалног карактера. Они процеси општег карактера, захватили су више пута, два или више јужнословенска народа, док су они регионалног карактера нашли примену махом у континуитету једне етничке скупине, племена или народа. То је све пак увек условљено географским и друштвено-историјским и економским условима.
2
Процес етногенезе Јужних Словена обухвата разноврсне периоде друштвено-историјског развоја: 1. епоху етничких скупина и племена, која пада у доба протословенског и старословенског живота Словена; 2. доба племена и народа, које обухвата етничке словенске формације племенског живота и стварање јужнословенских народа; 3. фазу етничког обликовања јужнословенских народа и стварања нација. У овој фази се, углавном, налазе јужнословенски народи данас.
Све поменуте историјско — етничке фазе постанка и развоја етногенезе Јужних Словена, нису се развијале истодобно у свим географским регијама балканских и осталих јужнословенских земаља и по једном калупу и узору. Напротив, корени етногенезе и удео континуитета културних тековина разних племена и народа, веома често су сасвим разноврсни унутар појединих јужнословенских етничких скупина, племена, народа и нација, у опсегу наведених епоха и процеса етногенезе Јужних Словена.
Етничка симбиоза и континуитет бројних етничких појава и проблема у опсегу етногенезе Јужних Словена коју дајемо у овој студији, без обзира што није систематски свеобухватно дата, надамо се да ће корисно послужити науци. Даља истраживања употпуниће проблематику на коју се ми нисмо осврнули, или нам је промакла приликом расправљања, а исто тако и исправиће ту и тамо учињене наше извесне пропусте и омашке, до којих је евентуално у нашој студји дошло, али дакако не намерно.
Етногенезу Јужних Словена пратићемо, како према писаним изворима и литератури, тако и према народној традицији и хроникама. Сагледавање путева етничких процеса: етно-симбиозе, етно-културних континуитета и на крају етногенезе, која у основи базира на антрополошком етничком учешћу, а поред тога и на надградњи етно-симбиозе и етно-културних континуитета међу Јужним Словенима на Балканском полуострву, веома је комплексан етно-историјски проблем. Те процесе пратити, сагледати и по могућству поставити, тумачити и решити, од најстаријих времена древне етничке прошлости, до данашњих дана, према речима Ф. Енгелса „виводит вся все гнще". [1] И, колико смо у томе успели, оцениће читаоци.
1. К. Маркс и Ф. Енгелс: Твори, Кіев, 1963, т. XIII, стр. 461.
[Next]