- Извори
- О овом издању (Ђорђе Трифуновић)
Житије Ћирилово: П. А. Лавров, Материалы по истории возникновения древнейшей славянской письменности, Ленинград, АН СССР, 1930, стр. 1—36, 39—66. Приликом превођења служили смо се следећим преводима: France Grivec, Žitja Konstantina in Metodija, Ljubljana, 1951. u Tadeusz Lehr-Splawinski, Zyvoty Konstantyna i Metodego, Poznan, 1959.
Похвала Ћирилу: П. А. Лавров, Материалы, стр. 95—99.
Служба Ћирилу: А. Александровъ, Служба святому Кириллу, учителю словянскому. По рукописи русскаго Пантелеймоновскаго монастыря на Афонѣ, Памятники древней письменности, 1895, XVII. — А. Теодоровъ-Баланъ, Кирилъ и Методи, II, София, 1934, стр. 53—65.
Житије Методијево: П. А. Лавров, Материалы, стр. 67—78. Приликом превођења служили смо се преводима професора Ф. Гривеца (1951) и Т. Лер-Сплавињског (1959).
Служба Методију: П. А. Лавров, Материалы стр. 122—127. — А. Теодоровъ-Баланъ, стр. 66—73.
Похвално слово Ћирилу и Методију: П. А. Лавров, Материалы, стр. 87—93.
Канон Ћирилу и Методију: П. А. Лавров, Материалы, стр. 111—114.
*. На тумачењима неких нејасних места срдачно се захваљујемо проф. Владимиру Мошину (Ирена Грицкат, Олга Недељковић).
У овој књизи објављујемо сва дела на словенском језику, чији су јунаци Ћирило и Методије. Изоставили смо три кратка пролошка житија, пошто су из нешто познијег времена и састављена, углавном, према опширнијим житијима. Српскохрватски преводи ових словенских текстова први пут се штампају у целини и окупљени у једној књизи.
Писци су живели у време Солунске браће, те и њихова дела представљају Ћирила и Методија у виђењу сувременика. Житије Ћирилово састављено је, према испитивањима Ф. Гривеца, убрзо после 869, а Житије Методијево већ у другој половини 885. године. Непозната су нам имена састављача најстаријих словенских житија.
Похвалу Ћирилу је написао Климент Охридски, ученик и следбеник Солунске браће (П. Ј. Шафарик, В. Јагић, В. Ундољски, В. Вондрак, П. Лавров).
Непознати писац је саставио Похвално слово Ћирилу и Методију у јесен 885. године (Ф. Гривец).
Нису нам позната имена писаца Службе Ћирилу и Канона Ћирилу и Методију. Службу Методију испевао је, вероватно око 894. године, презвитер Константин Преславски, писац чувене Азбучне молитве (Ј. Павић, Д. Костић, Ф. Гривец).
Све службе и Похвално слово садржински зависе од житија Ћирила и Методија.
239
Свим текстовима у овој књизи приступили смо, пре свега, као књижевним и песничким делима. Стога и напомене уз поједина дела не залазе вишестрано у ширину.
Ослушкујући глас књижевне грађе, све текстове смо посматрали очима савременог читаоца. Отуда смо у житијима, сложеној приповедачко-лирској врсти, графички истакли дијалоге, означили нове ставове и издвојили песничке одломке. Задржали смо називе за облике старе духовне поезије. Стихиру, тропар, седален, кондак, икос, светилан — схватамо као строфу коју смо једну од друге одвајали већим белинама. Три или више тропара граде песму. Осам песама чини канон.
Нарочито смо истакли ритамске вредности похвал& и служби. Ова дела нису писана у стиху, те ни врсте у нашем издању не треба тако схватити. Сва наша древна песничка дела носе у себи слободан ритам који не подлеже строгим законима метрике и версификације. Ритам зависи од садржине, смисла, јачине доживљаја — од читавог унутрашњег тока текста. Приликом поделе на ритамске низове увек смо полазили од поменуте природе старих наших песничких дела: један ритамски вал и један синтаксички део — чине целину. Дужина ритамског низа зависи управо од унутрашњег ритма дела и поетске садржине. При томе нам често помажу и стилско-интонациона песничка средства (анафоре, паралеле, антитезе, градације, риме и др.). Тако, често и убрзано анафорско понављање једног узвика или паралелно постављање двочланих метафора, условљава и кратке ритамске низове:
О уме огњени,
о гласна трубо,
о славују певљиви
. . . . . . . . . . . .
Беседним свиралама,
мудрим казивањима
(Служба Ћирилу)
Шире песничке слике и несажето казивање, на пример, одређују дуже ритамске низове:
240
Пресветло заволевши живот, свети,
и сјајем тросунчаног божанства осветљен,
прошао си као муња васељену
(Служба Ћирилу)
Од неколико хиљада радова посвећених Солунској браћи ми смо за наш есеј о Ћирилу и Методију прегледали најважнија дела. Обимну библиографију до 1940. године објавили су у две књиге Г. А. Ильинский, Опыт систематической кирилломефодиевской библиографии, София 1934. и М. Попруженко — С. Романски, Кирилометодиевска библиография за 1934-1940, София 1942.
Радови после 1940. побележени су у монографији проф. Франца Гривеца, Konstantin und Method, Lehrere der Salven, Wiesbaden 1960.
Иницијале и слова из старих рукописа копирала је за ово издање Љупка Стефоска-Васиљев.
Ђ. Трифуновић